О школи

Основна школа "1300 каплара" са седиштем у Панчиној улици број 1, основана је 2002. године спајањем две школе. Те године, када је због ниског наталитета у држави угашено више школа, осам на територији Београда, престале су са радом и школе "Драгица Правица" и "1300 каплара" (раније "Моша Пијаде").

Основна школа "Моша Пијаде" основана је 1957. године и била је од великог значаја за овај део Звездаре, Булбудер. Радила је у три смене, а њен први директор био је Живорад Муњић. Наследили су га Милан Мраовић, Стева Лазаревић, Драгослав Адамовић и Иванка Марковић. На иницијативу колектива и тадашњег директора Драгослава Адамовића, школа 1992. године мења име у "1300 каплара". По одлуци Министарства просвете и спорта, у зграду ове школе 2002. године усељава се Зуботехничка школа.

Због великог прилива становништва 1961. Булбудер добија још једну основну школу, наиме те године је почела са радом школа "Драгица Правица". Дирeктор новоосноване школе била је Јелисавета Миљковић, наследио ју је Радомир Радосављевић, затим је школу водио Милан Лазовић. Последњи директор школе "Драгица Правица" био је Милован Никшић који је био и директор новоосноване школе "1300 каплара" до 2007. године. Од 2007-2013. године директор школе је била Бисерка Сабо. Садашњи директор школе је Марица Ременски.

Школа "Драгица Правица" је свој велик успех имала 1971. године када је спроведено тестирање међу ученицима основних школа и када је ова школа освoјила прво место. Годину дана касније школа постаје експериментална, отвара се прва медијатека са 217 наставних филмова од којих је сачувано око 150.


Име школе

"1300 каплара" је назив за још недошколоване официре који су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици. Састав ове јединице чинио је будући интелектуални крем Србије. Почетком рата велики број младића, како из Србије тако и из Аустроугарске, напустио је школовање и ставио се на располагање врховној команди. Они су упућени у војну школу у Скопљу. Иако њихова обука није била завршена, развој догађаја приморао је врховну команду да их пошаље у борбу. Српска војска је била у повлачењу, деморалисана, са мањком муниције, Београд је био у непријатељским рукама, тако да се свет већ помирио са потпуним сломом Србије. За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинову каплара (отуд и назив) и они су одмах наредно јутро упућени ка Колубарии Сувобору. Српска војска је тада извојевала једну од најсјајнијих победа у Првом светском рату, предвођена Живојином Мишићем. 1300 каплара представљају симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу.
Многи мисле да се песма Милана Ракића "На Газиместану" односи на 1300 каплара.


Текстови